avatar
Куч
1119.76
Рейтинг
+417.32

Vohidova Shahlo Vali qizi

Мақолалар

Қадимда юртимиз озодлиги учун курашган аждодларимиз.

JizDPI
Илм-фан
Ватан остонадан, инсон яшаб, нафас олиб турган гўшадан, унинг киндик қони тўкилган тупроқдан бошланади. Шу боис, инсон илк бор нафас олиб, улғайиб вояга етган она заминга меҳр-муҳаббат ва садоқат билан яшаши, унинг ҳар қарич ерини кўзига тўтиё қилиши, унга нисбатан бир умр қарздорлик хисси билан яшаши ҳам фарз, ҳам қарздир.

Jismoniy madaniyat va sport xotin-qizlar madaniyatining tarkibiy qismi sifatida

JizDPI
Илм-фан

Jismoniy madaniyat o’zbek xalq pedagogikasining asosiy tarkibiy qismlaridan biridir.


Mustaqillik yillari davrida Respublika Prezidentining bir qator farmonlari va hukumat  qarorlarida  milliy xususiyatlarimiz va ularning ma’naviy-ma’rifiy va jismoniy madaniyatdagi ustuvorligi bilan bog’liq masalalari takidlanib o’tildi.



Xotin -qizlar tarbiyasida jismoniy madaniyatning o’rni

JizDPI
Илм-фан

Turmushda jismoniy barkamollik muhim hayotiy ehtiyoj hisoblanadi. Markaziy Osiyo va boshqa mamlaktlarning iqtisodiy, savdo, tijorat, madaniyat va boshqa sohalardagi o’zaro aloqalari va hamkorliklari umuminsoniy qadriyatlar, tafakkur va jismoniy jihatdan yuqori madaniyatga erishishga katta hissa qo’shmoqda. O’zbekiston taraqqiyot yo’lida istiqlol sari katta qadamlar bilan olg’a bormoqda. Buni Respublikamizning juda ko’p tarmoqlari kabi xalqaro sport maydonlarida erishayotgan ulkan muvaffaqiyatlari va yutuqlari bilan tenglashtirish mumkin.



Bolalar organizmida yuz beradigan fiziologik va kimyoviy o’zgarishlarda jismoniy mashqlar ta’siri.

JizDPI
Илм-фан

Inson tanasidagi (organizm) hazm qilish a’zolarida va yurak qon tomirlari faoliyatini ta’minlashdagi (jigar, taloq, o’t va hokazo). Kimyoviy – fizik jarayonlar, ayniqsa tuzlar, mineral moddalarning kimyoviy parchalanishlari, ularning a’zolaridagi faoliyatlari (mohiyatlari) o’quvchi-yoshlar va bolalarning sohadagi fanlardan ma’lumdir. Shu sababdan ular haqidagi fiziologik bog’lanishlar, jismoniy mashqlarning ta’siri haqida ba’zi bir ma’lumotlar beriladi.



Ёшлар тарбиясида- компетенция

JizDPI
Илм-фан

Мамлакатимизнинг таълим тизимини изчиллик билан ислоҳ қилиш ва  бу соҳадаги давлат сиёсатини мустаҳкамлаш борсида 1997 йил 27 августда қабул қилинган “Кадрлар тайёрлаш миллий дастури тўғрисида”ги ва “Таълим тўғрисида”ги Қонунлари, тарихий қадам бўлган бўлса, мазкур қонуннинг 3- моддасида таълим соҳасида давлат сиёсатининг асосий принциплари, узлуксизлиги ва изчиллиги, шунингдек, умумий ўрта ва ўрта махсус, касб-ҳунар таълимининг мажбурийлиги белгиланган.



К вопросу отбора материалов при обучении иностранному языку

JizDPI
Илм-фан

      В наше время необходимо и престижно знание одного или нескольких иностранных языков. Обучение иностранным языкам преследует комплексную реализацию практической, воспитательной, образовательной и развивающей целей; при этом воспитательная, образовательная и развивающая цели достигаются в процессе практического овладения иностранным языком. Цель обучения иностранным языкам имеет еще лингвострановедческое, педагогическое и психологическое содержание. При определении содержания цели обучения нельзя упускать ни одну из сторон этого содержания. Все они в комплексе взаимосвязаны, взаимозависимы и проявляются в виде обучающего, познавательного, развивающего и воспитательного результата, который достигается постепенно, в процессе овладения иностранным языком. Однако в таком общественном виде иностранная культура не может явиться целью обучения, так как овладение ею происходит не сразу, а постепенно. Главной функцией речевой деятельности является коммуникативная: человек говорит для того, чтобы воздействовать на поведение, мысли, чувства, сознание других людей. Наконец без речевой деятельности невозможно никакое познание. Сопоставив функции речевой деятельности и культуры, можно увидеть, что они тесно взаимосвязаны. К предмету «иностранный язык» уделяется большое внимание как в психологии, так и в методике обучения этому предмету. Сложность и многогранность подчеркивают многие методисты и в соответствии с этим предлагают различные подходы к решению этой проблемы:



Бадиий матн ва сўз қадри

JizDPI
Илм-фан

Абдуқаҳҳор Иброҳимовни драматургия соҳасида ҳажвиёт устаси десак муболаға бўлмайди. Чунки, унинг аксарият драматик асарларида  кишилар фаолиятида учровчи иллатларини фош этиш авж пардасига кўтарилади. Бу шунчаки иллатлар бўлмай, жамиятнинг олға босишга тўғаноқ бўлувчи, қутилиш лозим бўлган иллатлардир. Шу жиҳатдан олиб қараганда,   “Пуч” ҳажвий асари эътиборлидир. Мазкур комедия бош қаҳрамони Тўлаган Тўхтамиш ўғли фанда анча шуҳрат қозонган, жумҳурият Фанлар академиясининг мухбир аъзоси даражасига етган инсон. У ўзини шундай характерлайди: “Мана булар умрим мазмуни, асосий бойлигим… Жами эллик учта катта-кичик китоб… монографиялар, рисолалар тўпламлари, мақолалар тўпламлари, дарсликлар, методик қўлланмалар. Ёшим олтмиш бешга бориб ортирганим шу”. Унинг сўзларини тинглаб турган, “гап”га йиғилган кишилар – бош врач, мактаб директори, ички ишлар бўлимининг бошлиғи, журналист, давлат хўжалиги директори, универмаг директори, ижроқўм раиси, тарихчи олим, руҳоний мударрис. Асар воқеликни бериш усули жиҳатидан драматург Машраб Бобоевнинг “Гурунг” асарини эслатади. У муҳим муаммони кўтариб чиқиш нуқтаи назаридан  аҳамиятлидир.



Фраземалар таркибида сўз-компонентларнинг жойлашиш тартиби ҳақида

JizDPI
Илм-фан

 


     Маълумки, фраземалар семантик ва грамматик белгиларига кўра эркин сўз бирикмаларидан фаркланади [1,168]. Бу фарқ, айниқса,  эркин синтактик бирикмаларни ва бундай бирикмалардан тузилган гапларнинг таркибидаги алохида сўзларнинг жойлашиш тартиби жиҳатдан солиштирганда кўзга яққол ташланади. Эркин синтактик бирикмапар ва улардан тузилган гаплар таркибидаги сўзларнинг жойлашиш ўрнини ўзгартириш бирмунча осондир. Масалан: Эртасига ҳам, индинига ҳам шоҳга сўз қотгулик эмас эди (Э.Самандар. Тангри қудуғи, 111). Юқорида келтирилган гапни Шоҳга эртасига ҳам, индинига ҳам сўз қотгулик эмас эди тарзида ўзгартиришимиз мумкин. Лекин шу гап таркибидаги сўз қотмоқ турғун бирикмаси фразема (ибора) бўлиб [ЎТИФЛ, 66], унинг таркибини қотмоқ сўз тарзида ўзгартириш, инверсияга учратиш фақат шеърий матнларда, муайян ҳолатлардагина амалга ошириш мумкин.



Фориш туманидаги айрим содда топоним- ларнинг этимологияси ҳақида мулоҳазалар

JizDPI
Илм-фан

Маълумки, атоқли отларни амалий ва назарий жиҳатдан ўрганиб, илмий асосларда таҳлил ва талқин этишнинг фан, халқ ва қадим тарих олдида ўзига хос бўлган назарий, амалий ҳамда маърифий аҳамияти каттадир. Чунки бугунги билимли инсон энг аввало, мавжуд жой номларини яхши билиши, изоҳли ва этимологик таҳлил тамойиллари асосида уларни тўғри талқин қила олиши лозим бўлади. Вақт ўтиши билан мазмунини тушуниш қийинлашган ёки семантикасини англаш мумкин бўлмаган жой номларини этимологик жиҳатдан таҳлил этишда тил, тарих, география, геология, этнография каби кўпгина фанларнинг далиллари ҳам мухим аҳамият касб этади. Шу асосда топонимларни этимологик жиҳатдан илмий-назарий тадқиқ этишнинг тамойиллари белгилаб олинади [1].  Биз ҳам Жиззах вилоятига қарашли Фориш тумани ҳудудидан тўпланган айрим топонимларни этимологик жиҳатдан таҳлил қилишга интиламиз.  Этимологик таҳлилни ўзак ва сўз ясовчи аффикс структурасига эга бўлган бир ўзакли, содда топонимлардан бошлашни ўринли деб  ўйлаймиз.



Нуткда чет тилидан ўзлаштирилган сўзларнинг ишлатилиши ҳақида

JizDPI
Илм-фан

Чет тилидан ўзлаштирилган сўз деганда нимани тасаввур киламиз ва у нима учун зарур деган савол пайдо булади.  Изохли лугатлардан  маълумки, «узлаштириш»-демак бирор жойдан олиш, кабул килиш, узиники килиш ва х.к.з демакдир.  Баъзи  сўзларни ўз тилимизга таржимасиз шундайлигича қабул қиламиз.



Халқ достонлари тилидаги сифат метафораларнинг лингвопоэтик хусусиятлари

JizDPI
Илм-фан

Фозил шоир достонлари лексикасидаги поэтик кўчимлар масаласи лисоний нуқтаи назардан ҳанузгача қониқарли даражада ўрганилмаган. Шу боисдан, ушбу мақолада халқ достонларидаги метафораларнинг сўз туркумларига боғлиқлигига, хусусан, сифат метафораларнинг лингвопоэтик табиатига доир кузатишларимизни баён этамиз. Бундай метафоралар ҳам достонлар тилида анчагина учрайди, улар тимсолнинг белги хусусиятларини тингловчига лўнда ва аниқ, тасвирий ва ҳиссий бир тарзда етказиб беришга хизмат қилган. Метафоралар сифат билан ифодаланганда муайян бир объектни ташқи ва ички хусусиятлари жиҳатидан характерлаб келган: Кўнглинг бўлиб хафа бўлма, / Нозик дилбар, менга жонон (Ф.Ш.:256); Сиз ҳам энди сарвинозим, / Ширин деса қилма қаҳр (Ф.Ш.:256) каби. Биринчи мисолда нозик сифати бирорта қўшимчасиз қўлланилган бўлса, иккинчи мисолда сарвиноз сифатига -им эгалик қўшимчаси қўшилиб, достондаги эпик қаҳрамонлардан бирининг назокатини, гўзаллигини, суюклигини сарвиноз сўзи ва -им аффикси ёрдамида бера олаяпти. Қуйидаги мисолларда эса сифат сўз туркуми билан ифодаланган метафоралар отлашиб, эгалик ва келишик қўшимчаларини бириктириб келган: Мерган отар, билгин, кўлнинг ғозини, / Эр йигит ташларми сарвинозини?! (Н.:146); Ота, эшит менинг айтган сўзимни, / Оп кеп берай кўрган сарвинозингни (М.а.: 12); Тўрт бўп қолди икки кўзим, / Қўлдан кетди сарвинозим (З.:160) каби.



Тарихий дунёқарашнинг шахс такомиллашувидаги ўрни

JizDPI
Илм-фан

Дунёқараш – бу дунёни яхлитлигича англаш, унинг сир – синоатини қайсидир даражада тушиниш, шахснинг ана шу олам ичра ўз ўрнини англаб етишга ҳаракат қилган ҳолда ҳаққонийликни маънавий – маърифий ва амалий жиҳатдан идрок қилишининг натижасидир. Бошқача қилиб айтганда, дунёқараш инсоннинг атроф – муҳитга муносабати, ҳаётдаги ўрни ва позицияси, инсонлик моҳияти, одам ва олам ҳақидаги қарашлари инъикосидир. Инсон мавжудлигини, маъно ва мақсадларини аниқлаш, инсоннинг борлиғи, унинг яшаш мазмуни ва моҳиятини ўрганиш, шу асосда кишилик дунёсига баҳо беришга интилиш тарихий – ижтимоий дунёқарашнинг асл моҳиятини белгилайди. Тарихий дунёқараш эса кишилик ўтмиши билан боғлиқ бўлган, уни ўрганиш жараёнида юзага келган қарашлар тизимидир.



Талабалар маънавий камолотининг психологик муаммолари

JizDPI
Илм-фан

   Мустақил Ўзбекистонимиз буюк давлатчилик сари дадил одимлаётган хозирги вақтда ижтимоий хаётнинг мухим сохаларидан бири инсон маънавияти кучайди, турмуш талаби ошди.


Шуни таъкидлаш жоизки, хар бир халқ ва унга хос бўлган маънавий олам, хис-туйғулар хамиша ижтимоий хаётда мухим рол уйнаб келган ва бандан кейин хам шундай бўлиб қолади.



Чет тилини ўқитишда коммуникатив ва интерфаол технологияларнинг аҳамияти

JizDPI
Илм-фан

Узлуксиз таълим тизимида тилларни ўргатиш ва ўрганишга алоҳида эътибор бериларкан, замонавий бозор иқтисодиёти ва ахборот технологиялари тараққиёти шароитида чет тилини ўрганишга эҳтиёж янада кучаяди. Маданиятлараро мулоқот воситаси сифатида чет тилини ўрганиш давр талабига айланди. 2012 йил 10 декабрда Ўзбекистон Республикаси Президенти И.А. Каримов қабул қилган “Чет тилларини ўрганиш тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тўғриси”даги Қарори бу соҳанинг истиқболини белгиловчи давлат ҳужжати мақомига эга бўлди. Мазкур қарорга асосан, чет тилини барча умумий ўрта таълим мактабининг 1-синфдан бошлаб оммавий тарзда ўрганиш жорий этилди.



Ўқувчиларда яъни таълим талаблари асосида касб танлашга мойилликни уйғотиш.

JizDPI
Илм-фан

 Ҳозирги кунда “Таълим тўғриси”даги қонун ва “Кадрлар тайёрлаш миллий дастури” даги муҳим масалалардан бири ўқувчиларда касб танлашга мойилликни тарбиялашдир.


Ўқувчиларни касб танлашга тайёрлашда ўқув жараёнидан ташқари, синфдан ташқари, ўтказиладиган тадбирларнинг ўрни каттадир. Жумладан ўқувчиларнинг амалий конфренциялар, диспунтлар, турли касб эгалари, ўз касбининг усталари билан учрашувлар ва шу каби тадбирларни ўтказиш ва кузатишнинг ўрни каттадир. Шу нарсани алоҳида қайд этиш лозимки, ўқувчиларни мустақил фикрлашга ундашда, уларни ҳар томонлама тайёргарлигини амалга оширишда ҳозирги шароитда кам қўлланилади. Янги мазмундаги педтехнология асосида олиб бориладиган дарсларнинг, учрашувларнинг  ўрни бениҳоядир. Тўғри, дарс жараёнида ҳам касб танлаш масалаларини муҳокама қилиш мумкин, лекин булар янги таълим талаблари асосида касб танлаш масалаларини муҳокама қилиш мумкин. Лекин булар янги таълим талаблари асосида касб танлаш бўйича олиб борилган илмий – амалий ишларнинг ўрнини боса олмайди. Бунинг боиси шундаки, касб танлаш бўйича амалган оширилган дарснинг ёки илмий – амалий конфренциянинг бошидан то охиригача касб танлашга бўлган мойилликнинг у ёки бу масаласи, албатта ўз аксини топиши керак.



К вопросу использования интерактивных упражнений и заданий на уроках русского языка.

JizDPI
Илм-фан

С развитием общества изменяются и приоритеты в образовании. Только недавно мы начинали внедрять активные методы обучения, а сегодня многие основные методические инновации связаны уже с применением интерактивных методов обучения


Интерактивный («Inter» — это взаимный, «act» — действовать) – означает взаимодействовать, находится в режиме беседы, диалога с кем-либо. Другими словами, в отличие от активных методов, интерактивные ориентированы на более широкое взаимодействие учеников не только с учителем, но и друг с другом и на доминирование активности учащихся в процессе обучения.



Роль русского языка в формировании личности

JizDPI
Илм-фан

Сегодня гуманизация и демократизация заявлены как основные принципы системы  образования. Самообразование  рассматривается  как средство  безопасного и комфортного существования личности в современном мире, как способ саморазвития личности. В этих условиях происходит смена приоритетов в образовании, становится возможным  усиление его культуро-образующей роли, появляется новый идеал человека образованного в виде «человека культуры», «человека облагороженного образа», обладающего  умственной,  этической,  эстетической, общественно-духовной культурностью. Средством и условием достижения  этого идеала, самой целью образования становится коммуникативная  культура  личности, включающая в себя как составные части эмоциональную и речевую, информационную и логическую культуру.



Абдураҳмон Жомийнинг алламолар оламида унинг таълимий-ахлоқий қарашлари

JizDPI
Илм-фан

Абдураҳмон Жомий XV асрда яшаган мутафаккирлар каби инсон ва унинг юксак ахлоқий хислатлари, гўзал фазилатларини тараннум этиш орқали кишиларнинг бахт-саодатини таъминлаш йўллари хусусидаги ғояларни ифода этади.